4um za DeVoJkE

4um za devojke...Bez decaka molicu...Devojke poseduju ceo svet!!!
 
PrijemPortalKalendarGalerijaFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Share | 
 

 Ljubavne prichice...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
##N@tsi##
Admin
Admin


Ženski
Broj poruka : 830
Godina : 20
Raspoloženje : Grizem!!!:-)
Datum upisa : 26.07.2008

PočaljiNaslov: Ljubavne prichice...   Uto Jul 29, 2008 12:39 pm

Ovde pishite sve ljubavne priche koje znate...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://4um-girls.0forum.biz
Maki
Forum girl
Forum girl


Ženski
Broj poruka : 202
Godina : 20
Lokacija : My emo world
Datum upisa : 21.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pet Avg 22, 2008 5:27 pm

Ja ne znam mnogo!E moraju biti istinite?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://cool4um.wow-wars.net
##N@tsi##
Admin
Admin


Ženski
Broj poruka : 830
Godina : 20
Raspoloženje : Grizem!!!:-)
Datum upisa : 26.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pet Avg 22, 2008 5:54 pm

Ne...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://4um-girls.0forum.biz
~AnGeLoR~
Forum baby
Forum baby


Broj poruka : 44
Datum upisa : 14.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Ned Sep 14, 2008 9:06 pm

Josh jedan kishan dan podsetja me na wreme kad smo zajedno sedeli u tunelu chekajutji da prestane kisha kako bismo mogli otitji kutji...Tada si mi bio samo drug chije su shale bile uwek smeshne i nikad nisam pomishljala da tju se nekad owako osetjati...Swe oko mene je prazno otkad te nema...U swakoj kapi kishe osetim twoje ime i zapitam se da li tjemo ikad biti neshto wishe od prijatelja.Prawila sam mnoge greshke koje danas sebi ne mogu oprostiti,a najwetja je shto sam sebi dozwolila da se zaljubim u tebe...Mada ponekad pomislim da nisam kriwa-u moje srce si ushao neprimetno i tiho,unutra se zaglawio a ja se muchim da te zpasem i izwuchem iz tog zla koje me opseda...Shtoshta sam uchinila zbog tebe,shto mozhda chak i nisam trebala...Dowodila sam u pitanje dugogodishnje prijateljstwo sa jednom dewojkom...Sad se pitam da li je i to bila greshka...Da li sam pogreshila shto sam uzalud pokushawala da ostawim utisak na tebe dok su mnogi plakali dok se ona pela u autobus i otishla...Sad mi ise to mesto na koje je otishla chini tako daleko...Mnogo dalje nego shto zaprawo jeste...Mozhda bash zato shto se nisam oprostila sa njom i nisam joj rekla koliko tje mi nedostajati sledetjih nekoliko meseci...Uwek si mi bitniji bio ti...Uwek prawim greshke zbog ljubawi,ali ti me terash na neshto o chemu nisam ni sanjala...Swe bih uchinila zbog tebe,chak i nebo zna...Kisha i dalje lije,swe me wishe podsetja na wreme kad sam bila samo newino deteshce koje nije imalo pojma koliko tjesh mu ti u zhiwotu znachiti...Kao shto nisam ja tada,ni ti ne znash sada koliko mi znachish...I samo zhelim da znam nachin kako da te nawedem da to shwatish.Znam da tjesh jednog dana sigurno znati o chemu sad pricham,ali se plashim da tada ne bude kasno.Da ne bude kasno za nas...Ne znam gde tju ja tada biti,ni shta tju raditi,ali nema weze,bitno je da ti kad-tad saznash koliko mi twoje prisustwo wredi u zhiwotu.Swaki put kad te widim,zhelim da ti se bacim oko wrata i poljubim...A onda samo prodjem pored tebe i chujem jedno newazhno "What's up"...Twoji pogledi me jako bole,i boli me shto ne znam koji je razlog toga shto ti se samo swidjam,a ne neshto wishe...Ali,kad bih znala u chemu je stwar,ljubaw ne bi imala swoju char,zar ne?

Ewo jedna,sad tjem prekopiram i drugu... Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
~AnGeLoR~
Forum baby
Forum baby


Broj poruka : 44
Datum upisa : 14.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Ned Sep 14, 2008 9:08 pm

Za tebe sam uwek bila samo mala,slatka dewojchica koja je ludoawala za tobom...Znao si na shta sam swe spremna zbog tebe i uwek si to iskorishtjawao...Mislio si da tju zauwek biti zaljubljena u tebe...Da,te 3 godine su za mene bile kao chitawa wechnost,priznajem,ali sada je gotowo...Znaj da se to wishe nikad netje ponowiti...I prowokacije i dobaciwanja na moj rachun,swe me to samo spustilo na zemlju i ojachalo...Ono shto te ne ubije,ojacha te...Mada si ti bio na dobrom putu da me ubijesh...Chini mi se da sam na swe bila spremna zbog tebe,mozhda chak i wishe nego sad zbog Petra...Ali prwa ljubaw je uwek najjacha,znaj...Mozhda su i tebe powredili kao ti mene,pa ne mogu da twrdim da ne znash kako sam se osetjala,ali sam sigurna da je mene wishe bolelo...Swaka suza koju sam isplakala,prokleta je...Lazhni osmesi koji su stwarani samo da bi me josh wishe zaludeli-prokleti su..."Stidljiw je","Swidjash mu se" i ostale glupe rechi,tada su me tako powredjiwale...Chinile su da se osetjam bezwredno...Mislila sam da sam ja kriwa shto ne smesh da mi pridjesh...Taj unutrashnji bol me tako ubijao...A znash da samo istina boli,lazhi te powrede,ali prodju...Istina uwek ostawlja neizbrisiw trag,ozhiljak koji wremenom ne nestaje...Toliko smo razlichiti-a opet tako slichni...Shto je najgore,mislim da bih ja pre par godina isto tako postupila prema nekom ko mi se ne swidja...Ali to je bilo nekad...Nekad,kad nisam shwatala u chemu je u stwari poenta i kad sam werowala na swaku rech ljudi koji su me samo josh wishe ponizhawali...Ali ti,narawno,nikad ni za shta nisi bio kriw...Uwek je bio neko drugi...Zashto?Sad samo hotju da znasm-zashto?Rekao si "ne" a pokaziwao "da"...To me tako zbunjiwalo...Ali widish-sad wishe nisam mala zaljubljena dewojchica-wetj zrela dewojka koju niko ne mozhe da wuche za nos...To mi je samo bila josh jedna lekcija u zhiwotu-nikad nikom ne dozwoli da te prawi budalom...Ali i sad-ne shwatam kako si uwek bio tako newin i dobar...Tj kako sam te ja widela takwog...U stwari,uwek si bio zwer koja me samo pokopawala...Danas te mogu prokleti i mrzeti,ili zahwaliti shto si mi pomogao da shwatim da ne mora uwek biti kako ja zhelim da bude...Opredelitju se za drugu opciju...

Mozhda wishe izgledaju kao pisma ili neshto slichno nego kao prawe priche,ali nisam znala gde drugo da ih stawim... Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lollipop
Baby Girl


Broj poruka : 97
Datum upisa : 07.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pon Okt 13, 2008 10:21 pm

Ugl. su tuzne i uglavnom isplacem more suza dok ih citam. grin


Djevojka i momak se voze na motoru...
devojka: "Nemoj tako brzo voziti, smanji..."
momak: "Ne, bas nam je dobro."
devojka: "Nije mi dobro, molim te..."
momak: "Kazi mi da me volis..."
devojka: "Volim te i ti to znas."
momak: "Zagrli me..." (djevojka zagrli momka)
momak: "Skini mi kacigu sa moje glave i stavi sebi na glavu, molim te..."
Sledece jutro u novinama:
"Motor je imao saobracajnu nesrecu, jer su otkazale kocnice.
Na motoru su bile dvije osobe.
Jedna je poginula, a jedna prezivjela..."
a prava istina je:
Momak je na pola puta shvatio da su kocnice otkazale, ali nije zelio da kaze djevojci. Zelio je posljednji put od nje cuti rijeci volim te, i posljednji put osjetiti njen zagrljaj. Zatim joj je rekao da stavi njegovu kacigu, jer je znao da ce onda ona prezivjeti... iako je to znacilo da ce on poginuti...
voleo ju je vise od svog zivota.
Sutradan je djevojka presjekla vene...
volela ga je vise od svog zivota....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lollipop
Baby Girl


Broj poruka : 97
Datum upisa : 07.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pon Okt 13, 2008 10:22 pm

Ovo procitajte OBAVEZNO kada budete imali vrema. Vredi procitati.

...Bezvoljno sam ležala u krevetu. Čini mi se danima. Da mi nije pripala muka od silnog ležanja ili od gladi, sigurno nikad ne bih ni ustala. Kroz otvoren prozor udahnula sam julsko predvečerje i na trenutak se osmehnula dečurliji koja su jurila oko zgrade. Otišla sam u kuhinju, stavila vodu za kafu i sa uživanjem povukla dim cigarete. Koliko dugo nisam pušila? Koliko ima vremena od kada je Vuk otišao?... Dva dana.

Izašla sam na terasu da ispijem kafu.

Predgrađe, a tako živo naselje. Klinci, očigledno je, izrastaju u prave gradske mangupe, baš kao mi nekada. A onda, baš kao da se sam vrag poigrao, nežni ženski glas, dozivao je:

- Nenade, večera!

Klinci su ustali sa ivičnjaka trotoara i potrčali u susedni ulaz. Svi kod Nenada. Nasmejala sam se. Baš tako počinje priča dece kruševačkih ulica.

Jedna priča koju će neke generacije zasigurno pamtiti. Sedamdesetšesto, sedamdesettreće i šezdesetdeveto godište.

Vuk i ja smo bili najmlađi. Živeli smo u kućama u samom centru grada. Imao je istu sudbinu kao ja - da ga čuva baka. Te dve bake, bile su sve što smo Vuk i ja imali. Išli smo u istu školu, u pocepanim patikama koračali visoko podignute glave. Sedeli bismo na asfaltu i pričali dok moja ili njegova baka ne poviče da je večera spremna. Tada ulazimo u prohladnu prostoriju i večeramo u pauzama smeha. Noću, ulice i grad postaju naši.

Vremenom ulazimo u neki novi svet, svet novih ljudi, lakih zarada, dima cigareta, laži i prevara. Posmatramo kako se devojke prodaju za jednu noć, kako ljudi gube kuće i stanove za nepunih sat vremena. Gledamo koliko novca ljudi imaju i rasipaju. Tek tada postajemo svesni da mi doručkujemo poparu, nosimo jedan duks dok se drugi ne osuši i učimo u hladnoj sobi dok ne dođe vreme polaska u školu...

Vuk postaje pravi mangup, a ja jedna od najpoželjnijih devojaka

U nekoj novembarskoj noći motamo svoj prvi džoint. Krademo jabuke na pijaci, maskaru na vašaru, trenerke na buvljaku. A u školi prevazilazimo i sami sebe. Samo od nas zavisi hoćemo li postati neko ili nešto u životu, hoćemo li uspeti. I to, na svu sreću, na vreme kapiramo i dajemo sve od sebe. Ulica nas čeliči, otvara sve mogućnosti, ali nas ne uzima totalno pod svoje. Škola nam daje nadu u neko bolje sutra a bake sigurnost, ljubav i sklonište.

Vuk postaje pravi mangup koji se uključuje i igra u svemu tome spolja. Dolazi kući sa pomalo novca, lupa na prozor moje sobe i šapće: - Odvoj ovo na stranu, uradi i moj domaći jer neću stići. I probudi me u pet, imam pismeni sutra...

Ujedno postaje i pravi srcelomac. Devojke luduju za njim, a on se, ruku na srce, ponaša kao pravi okrutni muškarac. Zavede i nestane! Ja postajem jedna od najpoželjnijih devojaka u gradu. Ali, ko je i skupio hrabrost da bude sa mnom, brzo bi odlazio. Smetalo bi mu što izlazim bez njega, što nikad nemam mnogo vremena, bio bi isuviše ljubomoran na Vuka, ili, jednostavno, nije pripadao našem svetu

- Opet te je neki kreten ostavio? - prokomentarisao je Vuk jednom. - Pusti to, nije vredan. Šta on zamišlja, da je neka faca?! Pa nije on Bogom dan, Kristina!

I sve tako, ukrug.

Vuk je skupio dovoljno novca da nam posle završene srednje škole obezbedi još nešto jer nismo imali nameru da idemo na faks ili višu. Zaposlili smo se da bismo pomogli bakama. Nemački je savladao sa malim teškoćama, ali ga je najzad imao u malom prstu. Kao i ja rad na računaru. Uspeo je da ode u Nemačku, ali nikako nije mogao da dobije dokumente. Povremeno se javljao.

- Ovde ne smem da budem, a tamo ne mogu da se vratim. Život mi se ponovo pretvara u pakao, bolje je što sve ovo ne možeš da vidiš. S druge strane, sve je ovde prelepo, ali vraški zajebano, princezo. Čuj, nemoj ništa da pričaš bakama, reci im da sam OK - pričao je.

- Ne brini za to. I... ej, Poki...

- Reci...

- Nemoj da se predaš!

- Nikad, znaš to!

Poki je bilo tepanje od njegovog nadimka. Neki tajni znaci i šifre ostali su za nama, iako sam pamtila čak i svaki pogled, svaki gest. Ubrzo su obe bake umrle. Iste godine, jedna za drugom. Vuk nije mogao da dođe. U tuđem svetu, pored svega što mu se dešavalo, kako je sve to podneo, verovatno samo on zna. Meni je on tada, po prvi put, tako bolno nedostajao, kao da me je tek tada zaboleo njegov davni odlazak.

Ne sećam se proleća te godine. Sećam se samo mirisa jorgovana, mog tako uzaludnog sedenja na ivičnjaku trotoara u nadi da će mi se bar neko od njih vratiti. Nisam stigla da odbolujem smrt jedine dve osobe koje sam imala na svetu. Nisam odbolovala ni Vukov odlazak. Znala sam da nema leka kada tugujem, da od uspomena i sećanja sigurno neću živeti. Ovoga puta sam ja bila na potezu, trebalo je da osiguram svoju budućnost.

Prodala sam kuću u centru grada i kupila mali stan u predgrađu. Sa znanjem koje sam imala, posla koji sam pored redovnog, tad već i samostalno obavljala, novca je bilo na pretek.

Godine su brzo i nekako podmuklo prolazile. Kao i poneki muškarac u mom životu. Nisam se ni trudila da nekoga zadržim kraj sebe. Za to je trebalo vremena, strpljenja, tolerancije, a ništa više od svega toga nisam imala, bolje reći nisam želela da imam.

A onda se Vuk jedne julske noći javio:

- Princezo, najzad dolazim, doduše, nakratko...

Od silnog uzbuđenja nisam mogla da pričam. Samo sam mu rekla svoju novu adresu.

Kada je ušao u moj stan, vrištali smo od sreće, smejali se, grlili, opet vrištali. Posle takvih izliva emocija, sedeli smo i pričali čitave noći. O svemu. Posle svega, sada ima svoj auto, posao, stan, dokumente, sve. Uradio je sve što je želeo.

- A vidim, i ti si! Da li ti je ostalo dovoljno novca? - pita me.

- Sasvim dovoljno. Ako nekad budem imala dete, stvoriću mu nešto, da nikad ne prolazi kroz sve što smo prolazili ti i ja.

- Doneo sam ti nešto novca, da malo teraš silu, i pune dve torbe garderobe, oduševićeš se, broj sam, vidim, pogodio.

Spušta pogled i ja primećujem bol na licu koje je dobilo poneku boru. Sede vlasi čine ga starijim, kaže, osedeo je posle smrti baka, kao i ja. A bili smo tako mladi tada.

- Ja se farbam, baš me briga - pokušavam da ga razveselim, ali očigledno je da ga još nešto muči. Kao da mi čita misli, konačno mi kaže:

- Pre dve godine sam se oženio jednom Nemicom.

- I tako si dobio papire? - pitam, a znam.

- Da.

- Jesi li se zaljubio, ili si se oženio zbog papira?

- Zaljubio sam se - kaže promuklim glasom i ja znam da laže.

Znam da ga je stid samog sebe. Posle svega što smo preživeli, posle mnogo odricanja, ponosa, on se tako dobro prodao! Poverovala sam u laž.

- Imaš li dece? - upitala sam ga.

- Cerkicu, zove se Kristina - smeši se, a meni suze stoje u grlu.

Ne, ne vredi plakati. Bar ne sada kada smo uspeli u životu. Ne vredi plakati ni zbog čega, to Vuk i ja najbolje znamo. I držimo se toga i u predivnom praskozorju što ne obećava ništa drugačije, ništa što već ne znamo, dok palimo sveće na grobovima naših baka.

Spavala sam čitavu večnost. Posle toliko godina, prvi put tako dugo i mirno. Kao da sam se pomalo umorila od svog života.

- Hej, princezo, moram da se vratim nazad. Hajde da okrenemo jedan krug, nikad te nisam vozio u besnom autu.

Pospana, ali vrlo svesna toga da on odlazi, stvara mi se osećaj onih istih suza u grlu. Vožnja kruševačkim ulicama vraćala je slike prošlosti, detinjstva, naše mladosti. Ispred svoje kuće je zastao i dugo ćutao.

- Želiš li da uđeš? - pitala sam.

- Ne, ne mogu. Mislim da bi me to ubilo. Uradiću isto što i ti. Prodaću je i kupiti stan u istom onom naselju, sviđa mi se. A i... znaš, živim u nadi da ću se jednog dana ipak vratiti. Uostalom, sada ću češće dolaziti.

Kada je već bilo krajnje vreme da pođe, dovezao me je do ulaza zgrade i dugo i nežno ljubio. Celo telo mi je treperilo od po-ljubaca. A rekao mi je, kada mi se to desi, tako ću prepoznati onog pravog. A da li je on bio onaj pravi? I da li smo uradili sve što smo želeli? Jesmo li, kada još ponekad poželimo da nam se vrate one godine trčanja po kiši, da osetimo miris tamjana u sobi, grejemo promrzle ruke, da još jednom, makar na tren, čekamo da se ohladi popara dok se smejemo sedeći za rasklimanim stolom? I uzalud sve zlato, sav novac ovog sveta! Shvatamo da je jedino blago samo jedno - naš smeh koji će nam za nekoliko trenutaka život ponovo oteti...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lollipop
Baby Girl


Broj poruka : 97
Datum upisa : 07.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pon Okt 13, 2008 10:22 pm

Zazvonio je telefon. Dugo je zvonio. Konačno se javio.

On: Halo
Ona: Bok.. ja sam. Dugo se nismo čuli..jako dugo.
On: Ne mogu vjerovati da si to ti... ali prepoznajem ti glas da.
Ona: Da predugo... predugo sam oklijevala da okrenem tvoj broj. Ni sama ne znam kako sam se na to natjerala sada.
On: Da...
Ona: Našla sam tvoj novi broj na informacijama...sva sreća pa nema puno muškaraca s tvojim imenom.
On: (tišina) ..kako to da si nazvala...?
Ona: (tišina) pa htjela sam te čuti... vidjeti kako si?
On: Nakon toliko vremena da me pitaš kako sam... dobro sam.. ide nekako.. živi se dan po dan. A ti?
Ona: Dobro sam...
On: Lažeš...osjetim ti po glasu..nikada nisi znala lagati.
Ona: Tebi ne...
On: Da to je uvijek valjalo kod nas.. barem se nikada nismo lagali.
Ona: Znaš... (tišina)..nemam pravo to pitati ali... jel se sjetiš kada mene?
On: (tišina)
Ona: Ne moraš odgovoriti.. postavljam pitanja bez smisla...previše je vremena prošlo imaš svoj život..
On: ...naravno da se sjetim...i nekada poželim da nije tako..ali uvijek je isto.
Ona: Pitam se zašto sam to napravila..zašto sam te otjerala od sebe .... nikad mi to nije bilo jasno... možda sam se previše bojala da ćeš biti kao i svi drugi.. da ćeš i ti otići na kraju... pa sam te potjerala...tjerala te a samo sam htjela da ostaneš
On. I ja sam htio samo to..ostati...
Ona: Ja sam kriva za sve...
On: Ne nisi ti kriva... i ja sam prebrzo digao ruke od tebe.. otišao ponosno muški.. da bi sada sjedio sam i razmišljao o tome kako je moglo biti da sam ostao.
Ona: (tišina ) i kako si ti jesi oženjen? Imaš obitelj?
On: Nemam..Oženio se jesam.. ali nakon dvije godine sam se i razveo. Bila je dobra, draga..sve mi je želje ispunjavala, ali ju nisam volio. Trudio sam se zavoliti ju ali nakon nekog vremena shvatio sam da je to nemoguće pa sam ju pustio da ode... Sada se udala ima dvoje djece i sretna je.
Ona: A ti živiš sam?
On: Da .Živim sam..naučio sam se na to.. navikne se čovjek kada mora.
Ona: Da..navikne se čovjek...
On: A što je s tobom?
Ona: Ja sam sama..uživam kao i uvijek.. dobro je...
On. Nikad se nećeš promjeniti...ali nisi sretna.
Ona: (tišina)
On: Ne moraš mi to reći..znam te toliko...mirnija si nego što si bila prije...
Ona: Pa eto bilo je vrijeme da i ja malo odrastem...
On. Da, tko bi rekao da ćeš i ti jednom odrasti i biti ozbiljna žena...
Ona: Da..morala sam i ja malo odrasti.
On: Znaš često sam razmišljao o ovome... sanjao da ćeš nazvati..da ćeš se pojaviti negdje...onako iznenada. Zamišljao sam kako ću biti sretan ako te opet vidim ili čujem
( tišina)....i jesam sretan ..ali sam istovremeno i potišten..
Ona: Zašto?
On: Zato što mi je sad jasno da se neke stvari ne mogu vratiti na staro...promjenili smo se... nismo više djeca..nismo više tako mladi i puni poleta...u stanju mijenjati sve.
Ona: znam.. znam da nije više isto..ali..
On. Nema tu ali više... znaš to i sama .. ne moram ti to ja govoriti... odrasli smo...
Ona: (tišina) znači kad... znači kad spustim slušalicu...
On: Nećemo se više čuti da... neću te zvati a nećeš n ti mene... samo bi se povrijedili još više.
Ona: znači nećemo se ni vidjeti...?
On: Nećemo..to je bolje za nas oboje... bolje da te ne vidim...
Ona: Htjela bi te vidjeti...
On: Nije stvar u tome da te ne želim vidjeti..želim to više od svega... ali znam da ne smijem . Tako bi samo povrijedio sebe a i tebe...
Ona: Znam.. (tišina)
(tišina)
On: Nisam te zaboravio..niti ću to ikada napraviti...znaš to.. nikada te neću istjerati iz svog srca..niti iz svojih misli..tamo ću te čuvati dok sam živ.
Ona: (tišina) ali...
On: I nemoj se sada pitati zašto... nemoj jedina.. tako je moralo biti. Sada bi najveća pogreška bila vjerovati da možemo nastaviti gdje smo stali prije 12 godina...
Ona: Ne mogu dalje..od onda? Od onog dana...
On: Znam...
Ona: Nsam htjela da budeš nesretan.. oprosti mi...
On: Nisi ti kriva... ne možeš se krivit što sam te zavolio..previše zavolio. Nisi ti kriva što ne mogu voliti drugu... jednostavno je tako..
Ona: (tihi jecaj)
On: Draga vrijeme je da se pozdravimo..i da završimo s ovom mukom... molim te napravi to zbog sebe i zbog mene.. nećemo se više kažnjavati.. dobro?
Ona: (tihi jecaj) ...nemoj... nemoj spustiti slusalicu..molim te...
On: (tišina)..nemoj plakati....
Ona: (tihi jecaj) ...volim te...
On: I ja tebe.. ali ne možemo ovako..ne možemo si opet otvarati stare rane.. nemoj.. nemoj misliti više na to..živi život...živi i sjeti me se kada spavaš... tamo možemo biti zajedno. Tamo te čuvam svake noći..tamo imamo 22 godine i ništa nam se ne može dogoditi.
Ona: Ne želim ovo... ne želim da nestaneš...
On: Znam.. ni ja to ne želim ali znam da je to najpametnije.. a znaš i ti.. samo što sada ne želiš to priznati..
Ona: Ne mogu poklopiti slušalicu...
On: Onda ću ti pomoæi još ovaj puta voljena.... pozdravit ću te... i reći ti da ćeš mi uvijek biti u mislima i srcu... živi srećo moja.. živi... volim te...
(spuštena slušalica)
Ona: ...jecaj...i ja tebe volim.... jecaj...

Prošlo je 40 godina. Nisu nikada više razgovarali niti su se vidjeli. Onda je on umro. Na njegovoj ploći u donjem desom kutu stajalo je malo ugravirano srce, a pored njega rijeći: Ovo je srce pripadalo samo njoj. Pored toga je stajao datum njihovog telefonskog razgovora. Tog hladnog zimskog jutra na grobu je klecala sijeda starica i tiho plakala. Suze su klizile niz njezino naborano lice, a njezin topli dah je bio jedino što je bilo toplo. U naboranim rukama je držala jednu crvenu ružu. Dugo je tako nepomièno klečala.. zatim se nagnula poljubila ružu i stavila ju na grob. Otišla je polako u daljinu...polako..polako... kao da ne želi otići. Svaka je godine dolazila na taj dan i nosila ružu. Uvijek bi se zadržala kojih 15 minuta i opet nestala. Jedne godine starica nije više došla..nije bilo starice..nije bilo više ruže...samo prazan grobak i snijega na njemu. No te noći zvijezde su posebno jako sjale... sjale su jer nije više bilo tuge..jer su konačno bili zajedno, tamo gdje su jedino mogli biti sretni zajedno...u vječnosti...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lollipop
Baby Girl


Broj poruka : 97
Datum upisa : 07.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pon Okt 13, 2008 10:23 pm

Svratila je u cvjećarnu i kupila buket karanfila, uputila se prema grobljanskoj kapiji:
- Opet vi gospođice - čula je, dubok, dobro poznat glas starice koja je tu živjela:
- Da opet sam došla
- Znam dijete moje, ali ti si sama i sjediš na ovom mjestu, čuvaj zdravlje, dijete moje. Mrtve ne možemo podići, i ako ih se svakog dana sjećamo.
Uputila se prema ogradi na kojoj je pisalo Rođen 1958.- umro 1977. godine. Sjela je na klupu i srela se sa Goranovim očima. Činilo se da su danas vedrije. Taj osmjeh činio joj se, danas se opet obradovala što je vidjela tu sliku. Dobro se sjeća onog dana kada se slikala za indeks i bila je ponosna što su toga dana postali studenti. Suze su joj se slijevale niz obraze i odmah sušile od vjetra i jecaja. Pod nogama joj je šuštalo lišće i išla za Goranovim kovčegom.
-Da ja sam kriva za njegovu smrt. Ali sada je kasno da se greška ispravi. Mislila sam samo na sebe i zadovoljstvo duše.
Goran i Branka su se upoznali još u djetinjstvu. Išli su zajedno u gimnaziju, prijatelji su se šalili na njihov račun. Govorili su im da su blizanci, jer gdje je bio Goran tu je bila i Branka. Izdvajali su se i šaputali jedno drugome svoje tajne. Ni profesori nisu imali ništa protiv toga jer su bili odlični učenici. Goran je živio s majkom koja je Branku voljela kao rođenu kćer, a i njeni roditelju nisu imali ništa protiv njihovog zabavljanja jer je Goran bio pametan i simpatičan dečko. Došlo je vrijeme da se upišu na fakultet. Goran na elektronički, a Branka na pravo. Čekao je ispred fakulteta. Razdvajali su se samo kad su morali. Jednog dana u Brankino društvo došao je student treće godine, Nenad. Odmah je zavrtio mozak svim djevojkama, a njemu se svidjela baš Branka. Imao je novac, auto i bio je lijep. Ni Branka nije bila hladna prema njemu, pogotovo što su joj se sviđali njegovi komplimenti. Izlazila je s njim i provodila se. Mislila je da je ovo s njim samo avantura. Branka je počela popuštati u školi, nije htjela da je Goran čeka ispred fakulteta, jer je osjetila da se zaljubila u Nenada. Izbjegavala je Gorana poslije predavanja, Nenad je vozio autom kući. Jednom prilikom Nenad ju je vodio na žal. Bila je pijana i molila je Nenada da je vozi kući.
- Ne ljubavi spavamo zajedno kuća je dovoljno velika za sve nas - rekao je Nenad.
Odveo je u drugu sobu, ljubio je kako samo on to može. Branka se nije opirala. Odjednom je netko došao i upalio svijetlo.
- Odlazi među nama je sve gotovo - reče Branka.
Bilo joj je neugodno što je Goran vidio sa Nenadom, ali je brzo to zaboravila jer je voljela Nenada.
Sutradan joj je majka rekla: Tražila te Goranova mama i rekla da si ti kriva što se Goran razbolio. Ali čini mi se to kao i kod drugih muškaraca. Mislim da bi ona trebala imati razumijevanja za tvoje patnje.
- Žao mi je Gorana, ali mama što mogu. Ja volim koga ja hoću i baš me briga što drugi pričaju.
Danas je Branka mislila da izgleda kao kraljica, jer Nenad slavi 23-ći rođendan i ujedno njihove zaruke. Kada je pošla rekla je majci
- Sačekat ću Nenada ovdje.
Na stubištu je srela Goranovu mamu uplakanu i zbunjenu.
– Tebe trebam Branka. On umire i samo tebe doziva. Hoće zadnji put da te vidi.
– Ne mogu danas doći ću sutra. Pa nije valjda tako bolestan.
- Prekasno će biti, pođi sada.
U bijeloj, u maloj sobici ležao je mladić koji nije ličio na Gorana.
- Branka, došla si, želio sam da te vidim.
Uhvatio ju je za ruku. Osjetila je da su hladne ali se nije branila. Plašila se njegova pogleda.
- Znaš što Branka ja umirem, ti ćeš me zaboraviti, a ja nikad neću vidjeti tvoj smiješak.
- Ozdravit ćeš Gorane, ti moraš ozdraviti.
- Branka htio sam da ti kažem nešto. Izvadi iz ladice moj dnevnik. Čuj reći ću ti svoju tajnu, ja bolujem od leukemije i doktor kaže da neću ozdraviti. Branka dolazi na moj grob sve dok se ne udaš.
U grudima joj je sagorijevalo. I dalje je padalo i puhao vjetar. Umro joj je na rukama. Tada se na njegovu grobu zaklela da se nikad udati neće i da će mu na grob dolaziti i donositi cvijeće, crvene karanfile koje je on htio da ona nosi na njihovom vjenčanju.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lollipop
Baby Girl


Broj poruka : 97
Datum upisa : 07.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pon Okt 13, 2008 10:24 pm

Upoznali smo se na veoma cudan nacin. Preko daljine smo se zavoljeli. Samo smo rijeci, glasove i slike jedno od drugo imali, ali to nas nije sprijecilo da izgradimo ljubav s tolikom jacinom, kao nikada do sada! Kada smo se prvi puta vidjeli, bio je to veoma cudan osjecaj, stojali smo jedno pored drugog, pruzili jedno drugom ruku, gledali se u oci, predamnom je stojala osoba koja mi je bila tako poznata a u isti cas i tako nepoznata. Sjedili smo jedno pored drugog, i gledali se. Pored mene je sjedila osoba o kojoj sam sve znala, ali tako malo imala.
Sunce je sjalo u tvoje oci, kao sto su i moje oci sjale gledavsi u tebe. Srce je u istom trenu i sporije i jace kucalo. Da li je to bila zaljubljenost, ili strah, i dan danas nemogu raspoznati!
Od prvog susreta, su nastavili i drugi, i treci, i jos mnogo vise....
Sada se nismo voljeli samo rijecima, nego i dodirima.
Svaki dan smo se voljeli sve vise i vise. Uvijek smo bili jedno za drugo tu, ja sam bila bolesna, moje srce je bilo slabo kao sto je i tijelo, bilo blijedo i iscrpljeno. Ali to tebe nije sprijecavalo da me volis, nastavio si da se brines o meni i da uvijek budes tu za mene.
Pored moje bolesti, imali smo i drugih prepreka, koje je nasa ljubav morala pobijedti. Moji roditelji su bili protiv tebe, samo zbog imena. Da, tvoje ime im se zabadalo u srce kao vatrena i otrovna strijela. Nije im ni bilo bitno sta sam ja osjecala, i to sto si ti mene pravio sretnom. Postavili su mi uslov, oni ili ti. Kako moje srce ovo odluku da prezivi? KAKO? Svijet su mi sa par rijeci moji roditelji, moja krv srusili Andjele, ja sam odabrala tebe! Jer nisam mogla da zamislim zivot bez osmijeha koji si mi svaki dan davao na licu, bez tvojih usana, dodira, tvog mirisa, tvojih ociju.... Sada smo postojali samo mi, i nasa ljubav, i nas san!
Jeste, postojali smo mi, nas san, i moja bolest borila sam se, samo zbog tebe andjele. Samo radi nase ljubavi, i naseg sna. Sve sam od sebe davala, da mi srce ojaca. I hvala tebi sto si uvijek bio tu. Izdrazala sam nekako, ali bol nikada nije prestala.
Cak smo i nas san ostvarili, andjele ja sam ti rodila sina! Dokaz i simbol nase ljubavi, ovim smo ojacali nasu vezu, kao i nasa osjecanja, sve je bilo jos snaznije. Ali najvaznije je bilo, rodila sam ti zdravog sina. Konacno nam se san ostvario. Dijete je imalo predivno ime, ime koje smo mu htjeli naditi, j o s kada smo ja i ti bili mladi, i tek poceli sanjati taj san. Kada su moji roditelji culi ime djetea, konacno su prihvatili nasu ljubav. Ali tada je bilo kasno.
Moje slabo tijelo, se sve vise iscrpilo, i raspadalo. Ja vise nisam imala snage.
Umrla sam! Zao mi je sto sam te ostavila andjele. Oprosti mi. Hoces li mi ikada moci oprostiti.
Zao mi je sto ostavi i tebe i sina. Oprostite mi. Vi ste bili ono za sto sam ja zivila. I ja cu i dalje zivjeti u vasim srcima, iako moje tijelo vise nije tu, moja dusa ce uvijek biti uz vas. I cuvat cu svoja dva andjela.
WOLIM VAS!
Oprostite mi
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lollipop
Baby Girl


Broj poruka : 97
Datum upisa : 07.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pon Okt 13, 2008 10:25 pm

Ovo je preuzet text i ima mnoooooooogo gresaka. Rolling Eyes



Petak 13-ti

Jednog kisnog dana Tea je setala ulicom grada. Bila je u mantilu i cizmama, koje nisu bile takve da bi je stitile od kise. Voljela je sa seta po kisi. Uvjek je govorila da joj pomaze da odkloni svakodnevne probleme.

Tea je bila ucenica, i imala je petnaest godina. Bila je odlican dzak, dok nije srela njegove plave oci i dok jedno drugom nisu rekli "zdravo". Od tog dana su njeni vidjeli da se sa njom nesta desava. Pocela je da se sminka i oblaci suknje i haljine do tada je nisu mogli izvuci iz farmerki.
A onda je njen otac nasao Kristijanovu sliku u fijoki. Od tada nije smijela da izlazi napolje. Kada joj je kasnijo autobus, roditelji joj nisu vjerovali.
Tea je svakoga dana bila tuznija i tuznija, nije ga mogla izbaciti iz glave, jer joj se pricestio za suze. Jos se nisu ni poznavali a znali su da pripadaju jedno drugome.
Zajedno su setali po kisi, a odma bi Tea rekla "hajmo pod nase drvo". A onda bi dugo sjedili na klupi ispod drveta i pricali.
To je trajalo sest mijeseci.
Sest mijeseci sunca, ljubavi, nezaboravne ljubavi.
Onda su Teu poceli pratiti, a ona je razmisljala o samoci. Pocela je da prica Kristijanu, al je on sve najmanje od nje krio. Zatim je sjedila u svojoj sobi i pokusavala da prica sa svojom majkom, ali ona nije marila za nju. Mama je progovorila sa Teom, a Tea je rekla "cujes li kako se lijepo i tiho cuje".
Kristijan je stalno cekao na klupi ispod drveta, ali Tea nije dolazila. Nije je bilo, i kad bi neko pitao za nju, svi su cutali.
Tea se potpuno promjenila. Drugarice su joj rekle da Kristijan odlazi iz grada. On govori "tu sam nasao i izgubio srecu".
Voz je kretao u 14.00 sati. Ona se vracala iz skole, nije otisla kuci vec na stanicu. Nasla je voz koji je trebao krenuti i nasla je i njega, pune oci suza. Vidio je Teu i iskocio, cvrsto je zagrlio. Oboje su plakali. Kristijan je rekao "stacemo Tea, sta da radimo, da bi smo zivjeli srecno?". Ona ga je gledala i njegove plave oci, a suze su joj postale teget.
Cutala je i jecala.
Voz je vec krenuo "zbogom Tea, mozda cemo se nekad sresti. Ja odlazim a ti znaj da te jos uvjek volim".
Dugo je mahao, a ona je stajala i dugo mahala za vozom. Nekako je nasla put do kuce i odma je otisal u svoju sobu.
Odlucila je da se ubije. Kad su joj roditelji otisli na posao, jos je uvjek sjedila u svojoj sobi i razmisljala. Bio je Petak 13. Usla je u kupatilo i pustala toplu vodu u i usla u kadu. Pocela je histericno da se smije drzeci zivot u rukama, dok je umirala govorila je Kristijanovo ime.
Tea je polako i sigurno koracala u smrt.
Otac je usao u kupatilo i poceo je da vice "ja sam kriv za sve, za sve!". "Ja sam je ubio!". Zena ga nije razumila, ali kad je dosla pala je u nesvjest.
Dosla je hitna pomoc, ali je bilo prekasno.
U njenoj sobi su nasli pismo, pisalo je:
Petak 13
Dragi Oce
"Nemoj da se ljutis na mene. Ovo je bilo najbolje i najlakse resjenje. Nije me bolilo. Moj Kristija je otisao iz grada a ja za uvjek iz ovoga svijeta. Vi ste jos mladi. Ako budete imali kcerku, daj te joj ime Tea. Neka ima ono sve sto nisam ja imala. Neka bude srecna.

I poslije svega VOLI VAS VASA TEA".

Dan poslije Teine smrti stiglo je pismo od Kristijanovih roditelja, pisalo je:
Subota14
Draga nasa Tea
"Kristija nije vise ziv. Od kada se vratio, djelovao je nikako, izgubljeno. Bio je petak 13. Ovdje je padala kisa, nije htjeo da ponese kisobran, neznam zasto. Drug mu je rakao da se skloni sa puta zato sto su kola nailazila, Kristijan ga nije poslusao i kola su ga udarila. Na smrt nam je rekao: "Ja moram svojoj Tei, on me zove."
Dao mi je adresu da ti napisem DA TE JE PUNO VOLJEO.
Kristijanovi Roditelji

Otac i majka su dobili cerku i nazvali su je Tea. Imala je sve sto Tea nije
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
anja_94
Forum chic
Forum chic


Ženski
Broj poruka : 506
Godina : 22
Datum upisa : 07.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Uto Okt 14, 2008 2:08 pm

Ljudi, ajde postawite neku pricu sa happy end-om! Ja se ubi placuci!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://crazyyears.the-talk.net
##N@tsi##
Admin
Admin


Ženski
Broj poruka : 830
Godina : 20
Raspoloženje : Grizem!!!:-)
Datum upisa : 26.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Sre Okt 15, 2008 9:21 am

ova zadnja mi se svidja...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://4um-girls.0forum.biz
Sweet_Wampyre
Forum girl
Forum girl


Ženski
Broj poruka : 330
Godina : 21
Lokacija : where the music takes me
Poso/dokolice : singing,playing piano and guitar
Datum upisa : 09.09.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Sre Okt 15, 2008 3:40 pm

nisam mogla swe da chitam..ali owe koje jesam su diwne

nema happy enda..
i u zhiwotu ga je teshko natji
malo je ljudi koji imaju snage da napishu neku diwnu happy love prichu
jer je mnogo wishe ljudi koji su u ljubawi bili powredjeni
tako da je wishe inspiracije za pisanje tuzhnih prichi
mada te priche ugl. pishu mladji
stariji su nauchili da se nose sa zhiwotom

kao shto bi i swi mi trebali



napomena:
ja owo pishem u nedostatku zdrawe pameti poshto sam se izbedachila chitajutji owo
eniwej
ne uzimajte mi za zlo ;]

wolim wac<3

_________________



Peron 2,prljav i mračan,horde ludih i polubudnih ljudi sa čudnim licima.
Gde sam ja? - sada se pitam,kuda idem i zašto skitam?
Ovde sigurno ne pripadam.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://www.myspace.com/sweet_wampyre
Lollipop
Baby Girl


Broj poruka : 97
Datum upisa : 07.08.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Uto Okt 21, 2008 6:43 pm

Ja se ubi placuci. Jako je tuzno. Necu vise ni da citam te stvari. Evil or Very Mad Sad
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Emily'93
Admin
Admin


Ženski
Broj poruka : 421
Godina : 23
Lokacija : WoRLd Of RoCK
Poso/dokolice : Prozivanje fuxi! ;)
Raspoloženje : Ubicu nekoga!!!!!!!!
Datum upisa : 29.07.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Čet Okt 30, 2008 9:40 pm

Mnogo su dobre...

_________________
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
strankinja*sa*plavi*eyes
Forum girl
Forum girl


Ženski
Broj poruka : 226
Godina : 23
Lokacija : pandemonium...
Datum upisa : 07.11.2008

PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Pet Nov 07, 2008 8:44 pm

Citat :
nisam mogla swe da chitam..ali owe koje jesam su diwne
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ljubavne prichice...   Danas u 5:42 pm

Nazad na vrh Ići dole
 
Ljubavne prichice...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» ALEKSA SANTIC

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
4um za DeVoJkE :: Our life :: Ljuuubav-
Skoči na: